Prevrćući savremene nešuškajuće stranice, pogled mi se za trenutak zakačio za natpis “Ljudi sa olovkom”. Da, oni ljudi uvek spremni da prenesu parče stvarnosti ili mašte na papir. Uvek spremni. Pomalo sam oduvek zavidela tim ljudima. Njihovim organizovanim tašnama, organizovanim smislom za lepo i filterima za ružno, organizovanim životima. Pitam se što ja nisam mogla biti jedna od onih koje će uvek znati u kom džepu stoji maramica, jedna od onih koji neće u pregradama imati kuglicu od papira, omot od cokolade, žvrlj, polusmrvljenu kredu u boji, uši retke zverke, a nikada jednu “radeću” olovku. Ako me ruka i obraduje pa naleti na nesto tog oblika, sad vec unapred znam da neće raditi. I koliko god tufnica, prugica, jedna olovka imala na sebi, koliko god lepa ili obična bila, kojom god bojom tinte pisala, odlazila bi od mene tako demonstrativno da je više nikada nisam nalazila. Olovke i ja nikada nismo ostvarivale dublju vezu. No, navikla sam da se snalazim i bez njihove pažnje, kreon, bojica, kreda, ruž, šibica, uvek su me ređe napuštali.Nije mi uspevalo ni sa kišobranima. Toliko uporno odbijam da nema sunca da me samo potop sa neba može podsetiti da jedino moj kisobran sam bitiše u nekom foajeu.
Sa sveskama je drugačije. Ta sveska koja je odlučila da bude sa mnom, prošla je duboki obred inicijacije u pogledu boja i šara na koricama, mekoće linija na papiru, tona žućkastih stranica, jer tu treba udobno da se smeste misli o svemu i analize svačega.
Sveska je daleko bolji prijatelj od olovke, a i od mnogih ljudi. Prihvata pitanja bez odgovora, čuva razmišljanja i nikada ne pita što sam sama u svojim pisanijama. Ona zna da ako se neko duboko zagleda (da ne kažem začita), videće da tu postoji mnogo onih koji bi se lako udenuli u tekst, koji su se odazvali pozvani ili nepozvani, meni ili drugima bliski i daleki. Oni koji nam daju pravo da budemo baš u onoj koži koju smo sami skrojili, bez čuđenja i suđenja, sa onoliko slobode koliko nam je potrebno i onoliko pažnje koliko je nephodno da život ne bude suviše komplikovan, ali ni dosadno jednostavan.
