Je li težina tuđeg mišljenja obrnuto proporcionalna vašoj sreći?

Kada se rode, naše namere često deluju krhko, kao i sve novo, ali su i sveže, sočne, glatke, spremne da se dokotrljaju u naše ruke bez zastajanja. U tom procesu, umesto da ih pažljivo pustimo da to urade, da se udobno smeste u naše dlanove dok koračamo kroz život, često sa njih skrenemo pogled na tuđe ogriske, ostatke i fleke nezadovoljstva, mrve neobrađene zavisti, na razne otekline na međuljudskim odnosima o koje se lako sapletemo, pa nam ti dragoceni plodovi ispadnu iz ruke, povrede svoje glatke opne, potamne od tuđe muke, pa ni nama samima više ne izgledaju tako lepo i značajno kao na početku.

Obloge na ta otekla mesta u tuđim mislima, željama, namerama, mi ne možemo staviti. Njihovo zaceljenje, samo je njihovo. Naše je ono što uspemo da sačuvamo od drugih, i od nas samih.

Kako vi uspevate da održite pogled na svojim namerama, mislima, željama i ne umrljate ih u tuđ kal na tom životnom putu?