Imaju li snovi rok trajanja ili je nama sa onim prvim kapljama krvi koje su se izmešale u toploti materice, preneto sve ono nedosanjano u našim precima?
Moji su snovi težili da budu nesputani, otimali su se o daljine čineći da i meni samoj izgleda kao da ih je neko drugi snevao… Ipak, uvek je živa u njima ostajala kap sete, lepljiva za prošlost toliko, da se rastezala od bake do čukunbabe, one od koje sam valjda jedino mogla naslediti guste kovrdže umesto hvatača snova.
Ne znam jesu li njeni snovi lutali, pa se u to čupe vraćali, ali znam da je za nekima od njih hrabro jurila u sredini u kojoj je sapetost u ženi imala jedino stanarsko pravo. Mora biti da ih je uhvatila kad, evo, u meni sada tako živo ključaju.
Jesam li ih prenela i tebi i jesu li i dalje tom silinom divlji kad tako mirno snevaš pod mojim grudima?
Sanjate li ili čak i budni spavate?
